Please enter subscribe form shortcode
Please enter instagram feed shortcode
Душанка Савић-Павићевић је професорка молекуларне биологије и руководилац Центра за хуману молекуларну генетику на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Поседује експертизу у хуманој молекуларној генетици и биомедицинским истраживањима. Водила је бројне генетичке студије на пацијентима. Током свог раног истраживања, Душанка је развила методу за проучавање нестабилности мутације која доводи до развоја миотоничне дистрофије типа 1, што је и данас изазован задатак. Њен рад у овој области резултовао је увођењем генетичког тестирања за миотоничне дистрофије у Србији. Она је главни истраживач пројекта РЕАД-ДМ1.
Видосава Ракочевић-Стојановић је професорка неурологије у пензији на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Она је реномирани специјалиста за неуромишиц́не болести са више од 30 година искуства у лечењу пацијената са мишиц́ним дистрофијама. Проф. Ракочевић Стојановић је значајно унапредила дијагностику и спровођење стандарда неге одраслих болесника са мишићним дистрофијама у Србији. Основала је Српски регистар за миотоничне дистрофије и базе података за друге мишиц́не дистрофије. Њена улога у РЕАД-ДМ1 пројекту је регрутовање и клинички преглед пацијената.
Јован Пешовић је доцент и научни сарадник на Биолошкм факултету Универзитета у Београду. Ради на Катедри за биохемију и молекуларну биологију и у Центру за хуману молекуларну генетику. Јован има експертизу у области молекуларне генетике мишићних дистрофија. Током доктората проучавао је структурне варијације мутације која доводи до развоја миотоничне дистрофије типа 1 (ДМ1). Неке хипотезе које су произашле из његовог рада на пацијентима ће бити тестиране на ћелијским моделима у оквиру РЕАД-ДМ1 пројекта. Јованов задатак је да развије методу за проучавање генетичких и епигенетичких варијација узрочне мутације ДМ1.
Марко Панић је научни сарадник на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Ради на Катедри за биохемију и молекуларну биологију и у Центру за хуману молекуларну генетику. Марко има велико искуство у геномском инжењерству и молекуларној ћелијској биологији које је стекао током докторских студија на Универзитету у Хајделбергу. Он је и биотехнолошки предузетник, оснивач старт-уп компаније и власник WИПО патента. У оквиру РЕАД-ДМ1 пројекта развија ћелијске моделе за миотоничну дистрофију тип 1 коришћењем ЦРИСПР-Цас9 технологије и трансдукције вирусима.
Богдан Јовановић је научни сарадник Биолошког факултета Универзитета у Београду. Ради на Катедри за биохемију и молекуларну биологију и у Центру за хуману молекуларну генетику. Током докторских и постдокторских студија на Универзитету у Хајделбергу, Богдан је стекао искуство у дизајнирању модела ц́елијских линија, ЦРИСПР-Цас9 технологији, различитим методама у молекуларној ц́елијској биологији, као и у биоинформатици. Константно се усавршава у анализи геномских података. У пројекту РЕАД-ДМ1, он је одговоран за епигенетичку манипулацију у ц́елијским мделима за миотоничну дистрофију типа 1.
Докторанд
Немања Радовановић је студент докторских студија Молекуларне биологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Запослен је као истраживач сарадник на Катедри за биохемију и молекуларну биологију и у Центру за хуману молекуларну генетику. Немања је обучен за различите молекуларне генетичке методе. За свој докторат проучава нестабилност мутације која доводи до развоја миотоничне дистрофије тип 1. Његова улога у пројекту РЕАД-ДМ1 је формирање колекције ДНК узорака и базе података пацијената. Одговоран је и за комуникационе активности.
Владимир Филиповић је професор рачунарства на Математичком факултету Универзитета у Београду. Поседује експертизу у областима оптимизације и претраге података. Од почетка своје академске каријере, Владимир се бави машинским учењем и његовом применом у различитим индустријским и научним областима, укључујуц́и сложене биолошке мреже и биоинформатику. Његова улога у пројекту РЕАД-ДМ1 је оптимизација биоинформатичких алгоритама за анализу мутације која доводи до развоја миотоничне дистрофије типа 1.
Стојан Перић је клинички асистент на предмету Неурологија на Медицинском факултету Универзитета у Београду и неуролог на Клиници за неурологију Универзитетског клиничког центра Србије. Посвец́ен је клиничким и базичним истраживањима неуромишиц́них болести. Током свог доктората проучавао је функционалне и морфолошке промене централног нервног система код пацијената са миотоничном дистрофијом типа 1. Стојан је уредник Српског регистра за миотоничне дистрофије. Ангажован је као сарадник пројекта РЕАД-ДМ1 који подржава регрутовање пацијената и прикупљање клиничких података.
