Please enter subscribe form shortcode
Please enter instagram feed shortcode
Dušanka Savić-Pavićević je profesorka molekularne biologije i rukovodilac Centra za humanu molekularnu genetiku na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poseduje ekspertizu u humanoj molekularnoj genetici i biomedicinskim istraživanjima. Vodila je brojne genetičke studije na pacijentima. Tokom svog ranog istraživanja, Dušanka je razvila metodu za proučavanje nestabilnosti mutacije koja dovodi do razvoja miotonične distrofije tipa 1, što je i danas izazovan zadatak. Njen rad u ovoj oblasti rezultovao je uvođenjem genetičkog testiranja za miotonične distrofije u Srbiji. Ona je glavni istraživač projekta READ-DM1.
Vidosava Rakočević-Stojanović je profesorka neurologije u penziji na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ona je renomirani specijalista za neuromišićne bolesti sa više od 30 godina iskustva u lečenju pacijenata sa mišićnim distrofijama. Prof. Rakočević Stojanović je značajno unapredila dijagnostiku i sprovođenje standarda nege odraslih bolesnika sa mišićnim distrofijama u Srbiji. Osnovala je Srpski registar za miotonične distrofije i baze podataka za druge mišićne distrofije. Njena uloga u READ-DM1 projektu je regrutovanje i klinički pregled pacijenata.
Jovan Pešović je docent i naučni saradnik na Biološkm fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radi na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju i u Centru za humanu molekularnu genetiku. Jovan ima ekspertizu u oblasti molekularne genetike mišićnih distrofija. Tokom doktorata proučavao je strukturne varijacije mutacije koja dovodi do razvoja miotonične distrofije tipa 1 (DM1). Neke hipoteze koje su proizašle iz njegovog rada na pacijentima će biti testirane na ćelijskim modelima u okviru READ-DM1 projekta. Jovanov zadatak je da razvije metodu za proučavanje genetičkih i epigenetičkih varijacija uzročne mutacije DM1.
Marko Panić je naučni saradnik na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radi na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju i u Centru za humanu molekularnu genetiku. Marko ima veliko iskustvo u genomskom inženjerstvu i molekularnoj ćelijskoj biologiji koje je stekao tokom doktorskih studija na Univerzitetu u Hajdelbergu. On je i biotehnološki preduzetnik, osnivač start-up kompanije i vlasnik WIPO patenta. U okviru READ-DM1 projekta razvija ćelijske modele za miotoničnu distrofiju tip 1 korišćenjem CRISPR-Cas9 tehnologije i transdukcije virusima.
Bogdan Jovanović je naučni saradnik Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radi na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju i u Centru za humanu molekularnu genetiku. Tokom doktorskih i postdoktorskih studija na Univerzitetu u Hajdelbergu, Bogdan je stekao iskustvo u dizajniranju modela ćelijskih linija, CRISPR-Cas9 tehnologiji, različitim metodama u molekularnoj ćelijskoj biologiji, kao i u bioinformatici. Konstantno se usavršava u analizi genomskih podataka. U projektu READ-DM1, on je odgovoran za epigenetičku manipulaciju u ćelijskim mdelima za miotoničnu distrofiju tipa 1.
Doktorantkinja
Lana Radenković je studentkinja doktorskih studija Molekularne biologije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlena je kao istraživač-saradnik na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju i u Centru za humanu molekularnu genetiku. Obučena je za molekularno genetičke metode, mašinsko učenje i kompjutersko modelovanje bioloških sistema. Njena uloga u READ-DM1 projektu je uspostavljanje bioinformatičkog tok rada za analizu genetičke i epigenetičke varijabilnosti mutacije koja dovodi do razvoja miotonične distrofije tipa 1. Odgovorna je i za upravljanje projektnim podacima.
Doktorand
Nemanja Radovanović je student doktorskih studija Molekularne biologije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlen je kao istraživač saradnik na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju i u Centru za humanu molekularnu genetiku. Nemanja je obučen za različite molekularne genetičke metode. Za svoj doktorat proučava nestabilnost mutacije koja dovodi do razvoja miotonične distrofije tip 1. Njegova uloga u projektu READ-DM1 je formiranje kolekcije DNK uzoraka i baze podataka pacijenata. Odgovoran je i za komunikacione aktivnosti.
Vladimir Filipović je profesor računarstva na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poseduje ekspertizu u oblastima optimizacije i pretrage podataka. Od početka svoje akademske karijere, Vladimir se bavi mašinskim učenjem i njegovom primenom u različitim industrijskim i naučnim oblastima, uključujući složene biološke mreže i bioinformatiku. Njegova uloga u projektu READ-DM1 je optimizacija bioinformatičkih algoritama za analizu mutacije koja dovodi do razvoja miotonične distrofije tipa 1.
Stojan Perić je klinički asistent na predmetu Neurologija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i neurolog na Klinici za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Posvećen je kliničkim i bazičnim istraživanjima neuromišićnih bolesti. Tokom svog doktorata proučavao je funkcionalne i morfološke promene centralnog nervnog sistema kod pacijenata sa miotoničnom distrofijom tipa 1. Stojan je urednik Srpskog registra za miotonične distrofije. Angažovan je kao saradnik projekta READ-DM1 koji podržava regrutovanje pacijenata i prikupljanje kliničkih podataka.
